Покушај уништења бактерије депресије

Савршено урађен шпански зид,
Једноставно прости углови
Просторија у коју сам некада била заљубљена…
Нажалост, ипак је дошао крај
Јер ништа не траје вечно.
Само неки глупо компоновани звуци
И неки чудни људи,
Али се некако и даље лепи бујица осећања
За моју душу,
Раздире је и заувек ту остаје…
Као у бунилу враћа се на махове…
Ружне слике пред очима,
Јаки ударци – самари живота
И та проклета сећања…
И ништа ново;
Стоји све то и не миче се,
Стоји као стена, као истина и као бол,
И никада ме не напушта и не одлази…
Још једно у низу параноичних вечери,
Један нови тмуран дан,
Чињеница је да је све то још један неуспели
Покушај
И само промашај више.
Покушај уништења бактерије депресије
Која ће као паразит заувек остати ожиљак на
Срцу!!!!