Јутро

Прелепи звуци су допирали до мене,
Сунце је излазило
Остављајући за собом траг успомена
И пурпурасте боје.
Ово јунско јутро,
Помало поспано,
Правило је пут од латица руже
И личило на јутро из сна,
Јутро на обали мора,
Са бистром дубином и сетом…

Тонови су лагано будили уморно тело
И рањиву душу,
Мамили и опијали…
Чинило ми се да је тај занос трајао годинама,
Можда и вековима
И био један од најбољих…
Звуци лагано,
Нестадоше заувек у тишину,
Сунце се вину високо,
Нестаде заноса,
Све је по старом,
И ево још један обичан радни дан.