September
23
Лептир
Да сам птица
Узлетела бих високо
Па да видим и чујем све што желим знати…
А да могу видети даље од бескраја,
Па да осетим шта значи бол…
А осећам страх,
Јер баш ја испаштам давно заборављене грехе…
А само да сам стена,
Па да не знам шта значе сузе и страх…
Лепи се туга даљине
За моја стопала као врео асфалт.
Зашто се мој осмех губи у даљини јулске ноћи,
Када волети не умем, а и срећна нисам;
И зашто сам ово што јесам,
Кад могу да нисам?!
А да нисам лептир бих била,
И летела с’првим мраком
Све до краја и бескраја…